Uputstva
Kako se vrši posmatranje?
Posmatranje traje oko 30 minuta i, ukoliko je to moguće, potrebno je proučiti cvetove na 100 biljaka. Odvojite malo vremena, udahnite svež vazduh i pomozite u sprovođenju istraživanja.
Zaputite se u prirodu
Ponesite pametni telefon/tablet sa internet vezom ili odštampajte uputstva za posmatranje
Pronađite jagorčevinu
Jagorčevina se često može pronaći na pašnjacima, u priobalju, na obodima šuma i pored puteva
Uživajte!
Slikajte se sa jagorčevinom. Podelite na društvenim medijima
Posmatranje sa odštampanim obrascem
Kako biste posmatranje izvršili sa odštampanim obrascem, potrebna vam je odštampana verzija obrasca za posmatranje, olovka i fotoaparat. Kasnije treba da pošaljete rezultate putem internet obrasca dostupnog na www.cowslip.science.
Imajte na umu sledeće!
Pokušajte da obeležite tačnu lokaciju (npr. klikom na vezu "Lociraj automatski"). Naučnici mogu kasnije da koriste ove informacije za dalju analizu podataka.
Nemojte zaboraviti da slikate jagorčevinu.
Nema potrebe da uberete biljku - samo zavirite unutra
Kako bi se obezbedila zaštita zdravlja i bezbednosti tokom posmatranja, poštujte lokalne smernice koje se tiču sprečavanja širenja koronavirusa Covid-19
Videos
Kako prepoznati jagorčevinu?
Jagorčevina (Primula veris) je prolećni cvet. To je višegodišnja biljka, što znači da ista biljka raste i cveta na istom mestu više godina. Vrste koje se ponekad mogu pomešati sa jagorčevinom su jaglika (Primula elatior) i jaglac (Primula vulgaris). Vrste iz roda Primula takođe mogu lako međusobno da se ukrštaju. Potrudite se da pronađete jagorčevinu u vašoj potrazi!
Kako jagorčevina izgleda?
Jagorčevina je zeljasta biljka sa prosečnom visinom između 10 i 30 cm. Ima zelene izdužene listove dužine do 20 cm. Jedna biljka može da ima više stabljika. Jagorčevina ima tamno žute cvetove u obliku zvona, sa narandžastim tačkama u grupama od 5 do 16 cvetova, obično usmerenih na jednu stranu.
Kako razlikovati jagorčevinu od drugih sličnih vrsta?
U poređenju sa jaglikom, cvetovi jagorčevine su manji, jarko žuti sa malim narandžastim tačkama vidljivim u unutrašnjosti cveta. Cvetovi jaglike su obično veći i bledo žuti. Cvetovi jagorčevine imaju oblik zvona, dok su cvetovi jaglike otvoreniji. Običan jaglac ima kratku stabljiku i cvetove koji su veoma bledo žuti, čak i beli. Različite vrste jaglaca su česte biljke u baštama i sa lakoćom mogu da se prošire iz bašte u divljinu. Cvetovi mogu da budu različitih boja, kao što su ljubičasta, crvena, narandžasta i ružičasta. Jagorčevina u prirodi ima samo jarko žute cvetove.
Jagorčevina je jedan od prvih vesnika proleća. U zavisnosti od regiona i vremenskih uslova, najčešće počinje da cveta početkom maja i cveta nekoliko nedelja. U hladnijim krajevima, cvetanje može da počne kasnije i da traje do sredine juna. U toplijim krajevima, međutim, cvetanje može da počne već u aprilu.
Gde raste jagorčevina?
Jagorčevina je veoma česta u Evropi i klasifikovana je prema Crvenoj listi kao takson za koji postoji mali rizik od izumiranja. Međutim, zbog nestajanja staništa, situacija više nije povoljna. Jagorčevina voli suvo do umereno vlažno krečnjačko zemljište, koje je češće u priobalju. Međutim, to ne znači da jagorčevina nije prisutna i na kiselijem zemljištu. Jagorčevina se može pronaći na tradicionalnim pašnjacima, u parkovima, na obodima šuma i pored puteva. Najčešće voli osunčana mesta.
